Kako dočekati, provesti i iskoristiti lejletul kadr
Kako dočekati, provesti i iskoristiti lejletul kadr
1. Od sabaha skrušeno sprovesti i obaviti sabahski zikr, posebno stotinu puta izgovarati „la ilahe illallahu vahdehu la šerike leh. Lehul mulku we lehul hamdu we huwe ala kulli šej’in kadir“. Abu Hurejre prenosi da je Poslanik, s.a.v.s, rekao:“Ko kaže „la ilahe illallahu vahdehu la šerike leh. Lehul mulku we lehul hamdu we huwe ala kulli šej’in kadir“ stotinu puta kao da je oslobodio deset zarobljenika, upiše mu se stotinu dobrih djela, a izbriše stotinu loših i to mu bude zaštita od šejtana toga dana dok ne omrkne i niko ne može učiniti nešto vrijednije, osim onoga ko prakticira više od toga“!
2. Nastojmo taj dan prirediti iftar postaču, jer ko iftari postača kao da je i sam postio bez da mu se nagrada imalo umanji. Zamisli svaki dan ramazana prirediš nekome iftar, to je kao da si postio/la dupli broj dana!
3. Pri zalasku Sunca, u vrijeme iftara, kad se dova ne odbija, zamolimo Allaha da dočekamo lejletul kadr i da je ispunimo na najbolji način.
4. Pripremimo sadaku za svaki dan i noć zadnje trećine ramazana i podijelimo je kome i gdje je to potrebno i ne zaboravimo, jedan dolar te noći vrijedi više od 30 hiljada! Neko je upitao Poslanika, s.a.v.s, koja je sadaka najbolje nagrađena, pa je odgovorio:“Ona koju dadneš dok si zdrav i sposoban bojeći se siromaštva i želeći da budeš neovisan, a ne da čekaš edžel pa onda da govoriš „ovo dajte tome i tome, ovo tome i tome“! Još nešto! Skrivena sadaka vodi direktno u Allahov hlad zajedno sa sedmericom, kad drugog hlada osim Allahovoga ne bude bilo!
5. Nastojmo skrušeno izvršavati sve fardove i sunnete. Iza njih ne zaboravimo upućivati dovu.
6. Za iftar pripremimo vodu i hurme i čineći zikr požurimo sa iftarom. Ne zaboravimo dovu pri iftaru, koja se tad ne odbija. Ova dova je važna:“Allahumme e’inni we weffikni li kijami lejletil kadr“. (Allahu, daj mi snage i pomozi mi da obavim kijam u lejletil kadru“. Kad zauči ezan ponavljajmo riječi za muezinom, a nakon ezana proučimo dovu. Zatim obavimo nafilu između ezana i ikameta, jer je to mustehab.
7. Ne zaboravimo da sa zalaskom Sunca i akšam namazom započinje noć. Ne gubimo vrijeme, već započnimo sa raznim ibadetima. Prvo učinimo istigfar, a onda razne vrste večernjeg zikra, posebno kako smo gore spomenuli:“La ilahe illallahu wahdehu la šerike leh, lehul mulku we lehul hamdu we huwe ala kulli šej’in kadir“, stotinu puta. Između ostalog to je zaštita od šejtana.
8. Ako su roditelji živi, budimo, ako je moguće, s njima u vrijeme iftara, činimo im dobro, govorimo im lijepe riječi, ako nisu u našoj blizini nazovimo ih, jer njihov blagoslov je vrlo važan. Ako pak nisu živi, pošaljimo im poruku fatihom, jasinom ili traženjem oprosta za njih. Zatim temeljito uzmimo abdest, dostojanstveno krenimo u džamiju, obavimo tehijjetul mesdžid, nađimo za sebe kutak, odvojimo se od dunjaluka i predajmo ibadetu. Opet ne zaboravimo, dova između ezana i ikameta se prima.
9. Kad započne namaz u džematu, skrušeno se predajmo, slušajmo poruke Kur’ana i razmišljajmo o njima, kao i o svakom pokretu u namazu. Znajmo Allahu smo najbliži na sedždi, to je vrhunac namaza. Za namaz je potreban sabur i maksimalna koncentracija.
10. Ne propuštajmo dersove koji raznježuju srce i oplemenjuju dušu.
11. Ne zaboravimo dati sadaku za tu noć. Može i online tamo gdje je potrebno..
12. I dalje ostajemo u stalnom zikru, posebno sejjidul istigfar:“Allahumme ente Rabbi, la ilahe illa Ente, khalekteni we ene abduke we ene ala ahdike we wa’dike mesteta’tu, e’uzu bike min šerri ma sana’tu, ebu’u leke bi ni’metike alejje we ebu’u bi zenbi fagfirli fe innehu la jagfiruz-zunube illa Ente“. Zatim obavljajmo zikr slijedećim redoslijedom: 100 puta estagfirullah, 100 puta subhan Allah, 100 puta elhamdu lillah, 100 puta la ilahe illallah, 100 puta JA HAJJU JA KAJJUM, 100 puta JA FETTAHU JA ALIM.
13. Držimo se od Poslanika, s.a.v.s, Aiši, r.a, preporučene dove za tu noć:“ALLAHUMME INNEKE AFUWWUN, TUHIBBUL A’FWE FA’FU ANNI“. (Allahu, Ti si onaj koji prašta, voliš oprost pa mi oprosti). Kratka, sažeta i sadržajna, a tako potrebna.
14. Ne zaboravimo i ovu vrlo važnu dovu:“ALLAHUMME EI’NNI ALA ZIKRIKE WE ŠUKRIKE WE HUSNI IBADETIK WE LA TEKILNI ILA NEFSI TARFETE AJNIN WE LA EKALLE MIN ZALIKE“. (Allahu pomoz mi da Te stalno spominjem, da Ti zahvaljujem, da Ti na najbolji način ibadet činim i ne prepusti me samome sebi ni za tren).
15. Sa svojim ukućanima budimo nasmijani, raspoloženi, neka iz nas zrači optimizam i nek se širi pozitivna energija. Potstičimo i njih na učenje Kur’ana, jer sura al-Ikhlas je ravna trećini Kur’ana, al-Kafirun četvrtini, ajetul kursijj je najuzvišeniji ajet. U svakom slučaju, svaka sura, ajet ili pak riječ ima svoju vrijednost. „Ko prouči harf iz Kur’ana, deset mu je sevaba…pa eto.
16. Nastojmo sebi osigurati trenutke samoće sa Allahom. On je naš stvoritelj. Prvo Mu zahvalimo što smo muslimani, što smo dočekali ovaj ramazan i lejletul kadr. Zahvalimo Mu na blagodatima koje su nezbrojive, jer ko je zahvalan On će mu povećavati.
17. Budimo izravni u kontaktu sa Allahom, koji sve zna, sve vidi, sve može, sve čini svojom voljom, povjerimo mu svoj bol, tugu, probleme, nevolje. Kažimo Mu da nemamo božanstva osim Njega, da se samo u Njega uzdamo i samo od Njega pomoć tražimo. Ne zaboravimo svoje bližnje. U ovoj noći o mnogo čemu se odlučuje. O edželu, o opskrbi, o začeću, o rađanju, o sreći ili nesreći, o događanjima do slijedeće lejletul kadr, o iskušenjima, uspjesima i neuspjesima. Pričajmo izravno sa svojim Rabbom, izrazimo Mu naše želje. On ima 99 lijepih imena i uživa u našim munadžatima (skrušenim obraćanjima), stidi se vjerničke ispružene ruke vratiti praznim.
18. Ne zaboravimo Allaha moliti za našu braću i sestre kojima se čini užasan zulum, ne zaboravimo stanje ummeta, pomislimo na bolesne i nemoćne. Posebno našu braću u Gazzi, Siriji, Iraku… Izrazimo svoje kletve protiv cionista i srba koji čine zločine i zamolimo Allaha da ih kazni onako kako zaslužuju i da im zametne svaki trag.
19. Sve ovo pod pretpostavkom da smo uredili svoje namaze i svoj imetak očistili od tuđih hakkova, da smo zatražili halala od onih kojima smo nanijeli nepravdu ili kakvu moralnu ili materijalnu štetu. Pravilo Kur’ana je da „Allah prima isključivo od čestitih“!
20. Razmišljajmo o onome što će prekinuti sva uživanja, tj, o smrti i putovanju bez povratka, o kaburu i stanju u njemu, o proživljenju i stajanju pred Allahom, o pitanjima i prizorima sa kojima ćemo se suočiti na tom putovanju. Ako u toj samoći sa Gospodarom poteku iskrene suze, znak je to Allahove milosti i nada da ćemo biti sa sedmericom u Allahovu hladu kad drugog hlada ne bude bilo. Znak je to naše imanske svijesti.
21. Sjetimo se riječi Džibrila koje je rekao Muhammedu, s.a.v.s,:“Neka je udaljen od Allahove milosti onaj ko dočeka ramazan pa ne zaradi oprost, reci amin i Poslanik, s.a.v.s, je rekao amin“!
22. U zadnoj trećini noći, posebno ovoj, u predsabahsko vrijeme, duhovni dodir i izraz je najsnažniji. Iskoristimo, Allah nam se raduje!
23. Posmatrajmo svoj unutarnji svijet, osluškujmo šapat duše, je li radosna, zadovoljna i sretna. Pogledajmo nebo, zvijezde, bjelinu Sunca pri izlasku, udahnimo zrak toga jutra. Ako vlada lahkoća, ako je osjećaj lijep i dešavaju se lijepe stvari, znak je to da smo proveli najodabraniju noć. Zahvalimo Allahu i čuvajmo stečeno. Razmišljajmo o tome šta poslije ramazana!