DOBROVOLJNI NAMAZI – NAFILE

DOBROVOLJNI NAMAZI – NAFILE

Pošto se nalazimo pri kraju ramazana evo nekoliko stvari vezanih za dobrovoljne namaze, nafile. Dobrovoljni namazi se obično sastoje od dva rekata , a može se klanjati i više rekata, tako da predajemo selam na svaka dva rekata. Klanja se baš kao i sabahski sunet.
Dobrovoljni namazi su i uzrok ulaska u Džennet. Prenosi se da je Rebia’ ibn Ka’b zatražio od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da bude sa njim u Džennetu pa mu je on odgovorio da što više čini sedždu, tj. da što više klanja dobrovoljni namaz. (Muslim). Nafila-namazi donose bereket u kuću onoga ko ih često obavlja. Poslanik, alejhis-selam, je savjetovao da se nafile klanjaju kod kuće za što imam Nevevi kaže da je jedna od koristi toga i povećanje bereketa u kući u kojoj se namaz često klanja. Kao i mnoge vrste ibadeta tako se i namaz dijeli na obavezni (farz) i dobrovoljni (nafila-namaz).

Možemo slobodno kazati da su nafila-namazi jedna od mogućnosti koje islam pruža svojim sljedbenicima da povećaju svoja dobra djela i svoje stepene u Džennetu. Ali, njihova važnost se ne ogleda samo u tome, nego će se na Sudnjem danu nafilama upotpunjavati nepotpuni farzovi. Prenosi Temim ed-Darijj da je Allahov Poslanik, alejhis-salatu ves-selam, rekao: ”Prvo za što će čovjek odgovarati je namaz, pa ako bude potpun tako će se i primiti, a ukoliko bude manjkav, reći će Uzvišeni Allah melekima: ‘Pogledajte da li Moj rob ima nafila, pa njima upotpunite farzove…”’ (Ebu Davud). Pored toga, nafila-namazima se podižu stepeni vjernika kod Allaha. Prenosi se da je Poslanik, alejhis-salatu ves-selam, rekao: ”Što više namaz obavljaj, jer svaki put kada učiniš sedždu Allah ti poveća deredžu (stepen)…” (Muslim)

Dobrovoljni namazi su i uzrok Allahove ljubavi prema čovjeku. U poznatom hadisi-kudsijju napominje se da su Allahu najdraža djela farzovi koje je propisao, a da Mu se čovjek vjernik neprestano približava nafilama sve dok ga Allah ne zavoli. ( Buharija).

1. TEHIJJETU-L-MESDŽID, jer je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: »Kada neko od vas uđe u džamiju neka nipošto ne sjeda dok ne klanja dva rekata.« (Buharija i Muslim)

2. SALATU-D-DUHA koji se sastoji od četiri do osam rekata (čije
vrijeme počinje kada sunce odskoči za jedno koplje i traje do zevala). O njemu je Poslanik, s.a.v.s., rekao: »Uzvišeni Allah govori: ‘O sine Ademov, klanjaj radi Mene četiri rekata početkom dana, pa ću te čuvati do kraja dana.’« 3. TERAVIH-NAMAZ koji se klanja u mjesecu ramazanu. O njemu je Allahov Poslanik, s.a.v.s, rekao: »Ko uz ramazan klanja (teravih-namaz) vjerujući se (nagradi), bit će mu oprošteni ranije počinjeni grijesi.«(Buharija) 4. DVA REKATA NAMAZA POSLIJE UZIMANJA ABDESTA za koje je Allahov Poslanik, s.a.v.s, rekao: »Koji god musliman propisno i pažljivo uzme abdest, Allah će mu između njega i namaza koji slijedi oprostiti grijehe.« (Muslim)
5. DVA REKATA NAMAZA U MAHALSKOJ DŽAMIJI PO POVRATKU SA PUTA koja je redovno klanjao I Allahov Poslanik, s.a.v.s. U tom smislu Ka’b b. Malik, r.a., pripovjeda: »Kada bi se vratio sa puta, prvo što bi Vjerovjesnik, s.a.v.s., uradio bilo je da ode u džamiju i u njoj klanja dva rekata.« (Buharija i Muslim)

6. DVA REKATA ZA POKAJANJE za koja je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: »Nema toga čovjeka koji nešto pogriješi, (pa se pokaje), ustane, uzme abdest, klanja dva rekata i zamoli Allaha da mu oprosti, a da mu Allah neće oprostiti.”

7. DVA REKATA PRIJE AKŠAMSKIH FARZA za koja je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: »Klanjajte (ih) prije akšama!« To je ponovio dva puta, a treći put je dodao: »Ko hoće.« (Buharija)

8. DVA REKATA ISTIHARA-NAMAZA za koji je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: »Kada neko od vas namjerava da se odluči za kakav važan posao, neka pored farz-namaza klanja još dva rekata, a zatim zamoli: Allahumme, inni estehiruke bi’ilmike ve estakdiruke bikudretike, ve es’eluke min fadlike-l-azimi, fe inneke takdiru ve la akdiru, ve ta’lemu ve la a ‘lemu, ve ente ‘allamul-gujun! Allahumme in kunte ta’lemu enne hazel-emre hajrun li fi dini ve me’aši ve ‘akibeti emri fakdirhu li ve jessirhu li summe barik li fihi, ve in kunte ta’emu enne haze-l-emre šerrun li fi dini ve me’aši ve ‘akibeti emri, fasrifhu ‘anni vasrifni ‘anhu vakdur lije-l-hajre hajsu kane, summe raddini bihi! / »Allahu, tražim izbor znanjem Tvojim i tražim pomoć, pomoću Tvojom i tražim da me obaspeš velikom dobrotom Tvojom, jer Ti si sve kadar, a ja nisam, Ti znaš, a ja ne znam i jer Ti sve tajne dobro znaš. Allahu, ako je prema Tvom znanju ova stvar za mene, u pogledu moje vjere, moga života i moga svršetka dobra, Ti mi je odredi, olakšaj i učini sretnom i blagoslovnom, a ako je prema Tvom znanju ova stvar za mene loša u pogledu moje vjere, moga života i moga svršetka, onda je od mene otkloni, odvrati me od nje i odredi za mene dobro gdje god to bilo i zadovolji me s tim!« (Buharija)

Svoju potrebu (želju) treba spomenuti kod riječi enne haze-l-emre / »da je ova stvar…”

9. SALATU-L-HADŽE. Klanja se u slučaju kada musliman ima kakvu želju ili potrebu, pri čemu uzme abdest, klanja dva rekata i zamoli Allaha, dž.š., da mu je ispuni. U vezi sa ovim namazom Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: »Ko lijepo i pažljivo uzme abdest, klanja lijepo dva rekata i zamoli Allaha za kakvu potrebu, Allah će mu je sigurno, prije ili kasnije, ispuniti.

10. SEDŽDETU-Š-ŠUKR (sedžda zahvalnosti) koju musliman treba učiniti kada ga zadesi kakvo dobro (blagodat), kada mu se ispuni kakva želja ili kada se spasi od nečega čega se bojao. Čini se tako da, iz zahvalnosti, padne na sedždu Allahu, dž.š., odmah čim čuje za blagodat koja ga je zadesila, po ugledu na Vjerovjesnika, s.a.v.s, koji bi, čim bi čuo za kakvu radosnu vijest, iz zahvalnosti prema Uzvišenom Allahu, pao na sedždu. Tako je npr. kada mu je došao Džibril, a.s., i rekao: »Ko tebe jedanput blagoslovi, njega će Allah deset puta.« – odmah, iz zahvalnosti prema Allahu, pao na sedždu. (Ahmed)
11. SEDŽDETU-T-TILAVETI (sedžda prilikom učenja Kur’ana). Nju je sunnet učiniti. O ovoj sedždi Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: »Kada čovjek prouči neki od ajeta sedžde i padne na sedždu, šejtan se povuče ustranu i počne plakati i govoriti: »Teško meni! Naređeno mu je da učini sedždu, pa ju je učinio i zaslužio Džennet, za razliku od mene, kome je također bilo naređeno da je učini, pa sam bio neposlušan i tako zaslužio Džehennem.”

Dakle, kada musliman prouči neki od ajeta u kome se spominje sedžda ili čuje da ga je neko drugi proučio, sunnet mu je učiniti sedždu, donoseći tekbir (Allahu ekber!), pri padanju na sedžde i izgovarajući na samoj sedždi riječi: Sedžede vedžhi li-llezi halekahu ve savverehu ve šekka sem ‘ahu ve besarehu bi havlihi ve kuvvetihi fe tebarekellahu ahsenul-halikin! / »Moje lice pada na sedždu Onome Koji ga je stvorio i oblikovao i Koji mu je Svojom moći i snagom dao sluh i vid, neka je uzvišen Allah, najljepši Stvoritelj!« Onaj ko čini sedždu treba biti pod abdestom i okrenut prema Kibli.