Posted by admin2

(Duvno, ramazan 8, 1433/juli 27, 2012)

 

إن الحمد لله، نحمده ونستعينه ونستغفره، ونعوذ بالله من شرور أنفسنا وسيّئات أعمالنا، من يهد الله فلا مضلّ له، ومن يضلله فلا هادي له، وأشهد أن لا إله إلاّ الله وحده لا شريك له، وأشهد أن محمداً عبده ورسولهقال الله سبحانه وتعالي في كتابه الكريم: وَاسْتَعِينُواْ بِالصَّبْرِ وَالصَّلاَةِ وَإِنَّهَا لَكَبِيرَةٌ إِلاَّ عَلَى الْخَاشِعِينَ. إِنَّمَا يُوَفَّى الصَّابِرُونَ أَجْرَهُم بِغَيْرِ حِسَابٍ.وَلَمَن صَبَرَ وَغَفَرَ إِنَّ ذَلِكَ لَمِنْ عَزْمِ الْأُمُورِ.

            Hvala Allahu Svevišnjem na nimetu imana, na bereketu islama i na faziletu ihsana!

Hvala Allahu Plemenitom na ljepoti ramazana, na daru posta i na radosti iftara!

Hvala Allahu Milostivom na blagodati bratstva u vjeri, na blagodati ljubavi u porodici i na blagodati mira u domovini!

Draga braćo i sestre,

Danas je petak, osmi dan posta u mubarek mjesecu ramazanu. Mi smo u Duvnu na džumi-namazu. Ovdje smo da podijelimo radost ramazana sa muslimanima ovoga kraja, da im izrazimo poštovanje i da im se zahvalimo na hrabrosti i upornosti da ovdje ostanu i opstanu, da se ovdje vraćaju i istraju u borbi za svoja ljudska prava.

Nema ni zaslužnijeg mjesta od Duvna ni boljeg vremena od ramazana gdje treba biti zajedno i kad treba govoriti o uzvišenoj vrlini strpljivosti, upornosti, izdržljivosti, samosvijesti, samoodrživosti i sposobnosti da se bude i ostane na svojoj zemlji i u svojoj vjeri. Sve te vrline sadržane su u jednoj riječi – sabur o kojem Kur’an Časni ovako kaže:

وَاسْتَعِينُواْ بِالصَّبْرِ وَالصَّلاَةِ وَإِنَّهَا لَكَبِيرَةٌ إِلاَّ عَلَى الْخَاشِعِينَ.

         – Kroz sabur i namaz tražite pomoć, mada je to teško osim za istinski pobožne ljude (Kur’an, 2:45).

إِنَّمَا يُوَفَّى الصَّابِرُونَ أَجْرَهُم بِغَيْرِ حِسَابٍ. (39:10)

         – Samo će strpljivi biti nagrađeni bez računa (Kur’an, 39:10).

وَلَمَن صَبَرَ وَغَفَرَ إِنَّ ذَلِكَ لَمِنْ عَزْمِ الْأُمُورِ. (42:43)

         – Velika je vrijednost onoga koji je istrajan i koji prašta (Kur’an, 42:43).

Ne kaže se bez razloga da je “post sabur” ( الصَوْمُ صَبْر), jer kroz ibadet posta ogleda se čovjekov karakter, njegova smirenost i upornost, njegova odlučnost i odvažnost, njegova svijest i savjest, njegova blagost i nesebičnost, njegova pobožnost i skrušenost.

Prema tome, strpljivi, za koje se u Kur’anu kaže da će biti nagrađeni “bez računa” (بغير حساب), su postači, kojima se Allah Uzvišeni izravno obraća pa kaže: الصوم لي وأنا أجزي به “Post je moj i ja ću za njega odrediti posebnu nagradu”.

Dakle, sābirūn (strpljivi) i sā’imūn (postači) su izjednačeni u Allahovoj milosti za trud kojeg ulažu da bi ostali uspravni u poteškoćama, da bi ostali ustrajni u pobožnosti i pokornosti i da bi se sačuvali od grijeha. Zato se kaže da sabur čine tri stvari: sabur u nevolji, sabur u pobožnosti i sabur u zaštiti od grijeha:  اَلصَّبرُ ثَلاثَةٌ: صَبرٌ عِندَ المُصيبَةِ، وَصَبرٌ عَلَى الطّاعَةِ وَصَبرٌ عَنِ المَعصيَةِ.

Kod strpljivog čovjeka zapažamo tri znaka:

عَلامَةُ الصّابِرِ فى ثَلاثٍ: أوَّلُها أن لا يَكسِلَ، وَالثّانيَةُ أن لا يَضجَرَ، وَالثّالِثَةُ أن لا يَشكُوَ مِن رَبِّهِ تَعالى؛ لأِنَّهُ إذا كَسِلَ فَقَد ضَيَّعَ الحَقَّ، وَ إذا ضَجِرَ لَم يُؤَدِّ الشُّكرَ، وَإذا شَكا مِن رَبِّهِ عَزَّوَجَلَّ فَقَد عَصاهُ.

         – Prvi znak, kod strpljivog čovjeka, je da nije lijen, drugi znak je da nije brzoplet i treći znak je da se ne žali na svog Gospodara, jer ako je lijen, gubi pravo, ako je brzoplet, ostaje bez zahvalnosti, ako se žali na svog Gospodara, biva neposlušan prema Bogu.

 

Stoga treba znati da su četiri vrste sabura:

 

اَلصَّبرُ أربَعُ شُعَبٍ: اَلشَّوقُ ، وَالشَّفَقَةُ ، وَ الزَّهادَةُ ، وَ التَّرَقُّبُ ، فَمَنِ اشتاقَ إلَى الجَنَّةِ سَلا عَنِ الشَّهَواتِ ، وَ مَن أشفَقَ من النّارِ رَجَعَ عَنِ المُحَرَّماتِ، وَ مَن زَهِدَ فِى الدُّنيا تَهاوَنَ بِالمُصيباتِ، وَمَنِ ارتَقَبَ المَوتَ سارَعَ فِى الخَيراتِ.

         Prvo, sabur je želja za džennetom koja kod čovjeka ništi dunjalučke strasti, drugo, sabur je strah od džehennemske vatre koji odvraća čovjeka od dunjalučkih poroka, treće, sabur je pobožnost koja olakšava čovjeku dunjalučke nevolje i, četvrto, sabur je očekivanje smrti, koje požuruje čovjeka na dunjalučka dobra djela.

 

Otuda ibadet posta obučava čovjeka da istraje u pobožnosti i pokornosti Uzvišenom Allahu te da se odupre izazovu grijeha prema Bogu, sebi i drugome, jer, kao što se kaže, dunjaluk je trenutačan, ono što je prošlo nije više ni radost ni tuga, a ono što dolazi još uvijek je izvan ljudskog osjećanja. Prema tome, budi sabran i postojan u trenutku kojeg živiš.

 

Jer, ako si sabran i strpljiv da podneseš ono na što ne možeš trenutno utjecati, niti to možeš promijeniti, onda ćeš biti nagrađen za sabur, ali ako si uznemiren i uspaničen zbog onog na što trenutno ne možeš utjecati, niti to možeš promijeniti, onda ćeš patiti od brige, koja ti razjeda dušu.

 

Hazreti Alija kaže: – Sabur u svim stvarima je kao glava ljudskog tijela, ako nema glave, ljudsko tijelo se raspada, pa tako i sabur, ako ga nema, sve stvari propadaju.

 

الصَّبرُ فِى الامورِ بِمَنزِلَةِ الرَّأسِ مِنَ الجَسَدِ، فَاِذا فارَقَ الرَّأسُ الجَسَدَ فَسَدَ الجَسَدُ وَ اِذا فارَقَ الصَّبرُ الامورَ فَسَدَتِ الامورُ.

 

         Blagost je odrazsabura, koja “gasi vatru srdžbe, kao što je grubost potpaljuje” [الحِلمُ يُطفىء نارَ الغَضَبِ وَالحِدَّةُ تُؤَجِّجُ إِحراقَهُ ]. Zato “onome koji te grubo napadne, blago uzvrati”  مَن غاظَكَ بِقُبحِ السَّفَهِ عَلَيكَ، فَغِظهُ بِحُسنِ الحِلمِ عَنه] ].

 

Trojica ti nisu poznata osim u tri slučaja:ثلاثَةٌ لاتُعرَفُ إِلاّ فى ثَلاثِ مَواطِنَ: لايُعرَفُ] [الحَليمُ إِلاّ عِندَ الغَضَبِ وَلاَ الشُّجاعُ إِلاّ عِندَ الحَربِ وَلا الأَخُ إِلاّ عِندَ الحاجَةِ.Nije ti poznat blag osim u srdžbi, nije ti poznat hrabar osim u borbi, i nije ti poznat brat osim ako imaš potrebu.

 

         Blagost je pokrivač i zastirač a razum jeoštar mač, pa pokri i zastri pukotine svoje naravi blagošću, a strasti odsijeci svojim razumom!  الحِلمُ غِطاءٌ ساتِرٌ] وَالعَقلُ حُسامٌ قاطِعٌ، فَاستُر خَلَلَ خَلُقِكَ بِحِلمِكَ وَقاتِل هَواكَ بِعَقلِك].

 

Blag čovjek je gotovo na stupnju vjerovjesnika    [كاد الحليم أن يكون نبيّا].

 

         Nije blag onaj koji je slab pa ga svako može napadati, ali kad ojača, onda se sveti, već je blag onaj koji u punoj snazi prašta i uvijek takav ostajeليسَ] الحَليمُ مَن عَجَزَ فَهُوجِمَ وَإِذا قَدَرَ انتَقَمَ، إِنَّمَا الحَليمُ مَن إِذا قَدَرَ عَفا وَكانَ الحِلمُ غالِبا عَلى كُلِّ أَمرٍ ].

        

         Onaj koji nema ova tri svojstva ne pripada meni i neka se ne poziva na Uzvišenog Allaha. Na to je neko upitao: – Allahov poslaniče, koja su to svojstva? – Blagost kojom se odgovara na glupost maloumnog, lijep moral kojim se živi među ljudima i pobožnost kojom se udaljuje od grijeha – odgovorio je Allahov poslanik  ثَلاثٌ مَن لَم تَكُن فيهِ فَلَيسَ مِنّى وَ لا مِنَ اللّه‏ِ عَزَّوَجَلَّ قيلَ: يا رَسولَ اللّه‏ِ، وَ ما هُنَّ؟ قالَ: حِلمٌ يَرُدُّ بِهِ جَهلُ] الجاهِلِ وَ حُسنُ خُلُقٍ يَعيشُ بِهِ فِى النّاسِ وَ وَرَعٌ يَحجُزُهُ عَن مَعاصِى اللّه‏ِ عَزَّوَجَلَّ  ].

 

         Pravednost je poželjna vrlina kod svakog čovjeka, ali je kod onih koji imaju vlast poželjnija, darežljivost je poželjna kod svakog čovjeka, ali je kod bogatih poželjnija, pobožnost je poželjna kod svakog čovjeka, ali je kod uleme poželjnija, sabur je poželjan kod svakog čovjeka, ali je kod onih koji imaju potreba za pomoć poželjnija, pokajanje je poželjno kod svakog čovjeka, ali je kod omladine poželjnije, i na kraju, stid je poželjan kod svakog čovjeka, ali je kod žena poželjniji.

اَلعَدلُ حَسَنٌ وَلكِن فِى الامَراءِ اَحسَنُ، وَ السَّخاءُ حَسَنٌ وَلكِن فِى الغناءِ اَحسَنُ، اَلوَرَعُ حَسَنٌ وَلكِن فِى العُلَماءِ اَحسَنُ، اَلصَّبرُ حَسَنٌ وَلكِن فِى الفُقَراءِ اَحسَنُ، اَلتَّوبَةُ حَسَنةٌ وَلكِن فِى الشَّبابِ اَحسَنُ، اَلحَياءُ حَسَنٌ وَلكِن فِى النِّساءِ اَحسَنُ.

         U ovoj životnoj mudrosti svi smo prozvani da se u ramazanu prisaberemo, da se u postu preispitamo i da se u dovi Allahu Uzvišenom iskreno molimo da nam podari hrabrost da mijenjamo ono što možemo mijenjati u nama samima, u našoj porodici i u našem društvu tako da nam svima bude bolje, a ono što ne možemo promijeniti da nam Allah dadne sabura da izdržimo, da ne pokleknemo, da izduramo i naduramo sva iskušenja, da ostanemo u pameti, da znamo ko nam je Stvoritelj, da ne zaboravimo ko nam je vjerovjesnik, da pamtimo gdje nam je Kibla, da znamo ko nam je brat, da znamo ko nam je prijatelj, da ne zaboravimo ko nam je neprijatelj, da znamo razliku između istine i laži, da više nikad ne budemo naivni pa da povjerujemo u lažnu priču o prijateljstvu u kojem se krije opasna namjera da nam se uništi život, vjera, sloboda, imetak i časti.

Odavde iz Duvna želimo da svi čuju našu poruku mira i suživota, kao i našu iskrenu dovu za uspjeh i sreću svih ljudi dobre volje. Želimo da svi znaju da mi dok postimo, dok Kur’an učimo, dok iftarimo, dok teravih-namaz klanjamo, dok se u ramazanskim noćima družimo Allaha Uzvišenog prizivamo da svijetom zavlada mir i sigurnost, da u svijetu nema gladi i siromaštva, da svi ljudi i narodi žive u radosti svoje vjere i kulture, da svi ljudi i narodi žive u sreći svoga doma i domovine.

Odavde iz Duvna hoćemo da svi znaju da je sabur naša vrlina, koja nas je održala u životu, koja nam je sačuvala vjeru, koja nam je dala slobodu, koja nam je osigurala imetak i koja nam je podigla ugled i čast.

Sabur je, dakle, naša sudbina, koja nas vodi do uspjeha na ovome i do spasa na drugome svijetu. Osaburili smo mnogo nepravdi, prešutili smo mnoga zla koja su nam učinjena u zadnjih sto godina od progona, etničkog čišćenja do genocida.

Dakako, to stoljetno iskustvo koje kao narod sad imamo obavezuje nas da naš sabur više ne bude pristajanje na zulum i trpljenje nasilja, već da naš sabur bude borba protiv zuluma i odbacivanje nasilja kroz uporan i trajan rad na zaštiti i odbrani od progona, etničkog čišćenja i genocida, kojeg nam ovih dana u sred Sarajeva najaviše sljedbenici ratnih zločinaca svojim povicima “nož, žica, Srebrenica”.

Samo naivni i maloumni mogu misliti da je to bezopasna huliganska igra; samo nesvjesni i nesavjesni mogu ostati ravnodušni naspram te genocidne poruke, koja ne samo što vrijeđa žrtve srebreničkog genocida, već prkosi zločinu protiv čovječnosti u sred bijela dana i u sred Sarajeva.

To je, nažalost, moguće zato što svakim danom biva jasnije da se genocid isplati, jer rezultati genocida ostaju trajni, jer negacija genocida i nakon međunarodnih sudskih presuda se ne sankcioniše, jer oni što ne znaju kako da od Srebrenice naprave Sarajevo dopuštaju mogućnost da se od Sarajeva pravi Srebrenica.

Eto zašto nam treba da se u ramazanu kroz ibadet posta naučimo saburu, tj.,  upornom, trajnom i odgovornom radu i djelovanju na zaštiti i odbrani od genocida protiv našeg naroda. A to će biti moguće ako se ujedinimo oko zajedničkog cilja, koji mora biti sveta obaveza svakom od nas, a to je da našem potomstvu osiguramo slobodu od straha od genocida. Za nas nema važnijeg cilja od ovoga; za nas nema važnijeg posla od ovoga; za nas nema važnije funkcije od ove; za nas nema važnijeg izbora od ovog.

Allahu Svemogući, osnaži nas u našoj namjeri da u saburu nađemo naš uspjeh na ovome i naš spas na drugome svijetu!

Allahu Sveznajući, pouči nas saburu, koji će nam donijeti jedinstvo riječi i djela radi  zaštite i odbrane od progona i genocida!

Allahu Milostivi, omili nam sabur u našoj borbi za pravo na život, vjeru, slobodu, imetak i čast! Amin!