Posted by admin1

Trojca koji su govorili u bešici (koljevci)

Imam Muslim bilježi od Ebu Hurejre r,a, da je Poslanik a,,s rekao; U koljevci su govorila samo rojca; Isa sin Merjemin, sahibu Džurejdž i dječak dok ga je majka dojila.

1. Isa sin Merjemin a,s, je Poslanik, a o ovom slučaju nam najbolje Kur’an govori u 19 poglavlju sura Merjem 29-36 ajeta; A ona im na njega pokaza. “Kako da govorimo djetetu u bešici?” – rekoše. 30. “Ja sam Allahov rob” – ono reče -, “meni će On Knjigu dati i vjerovjesnikom me učiniti. 31. i učinit će me, gdje god budem, blagoslovljenim, i naredit će mi da dok sam živ molitvu obavljam i milostinju udjeljujem, 32. i da majci svojoj budem dobar, a neće mi dopustiti da budem drzak i nepristojan. 33. I neka je mir nada mnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kada budem iz mrtvih ustajao!’ 34. To je Isa, sin Merjemin, – to je prava istina o njemu, – onaj u koga oni sumnjaju. 35. Nezamislivo je da Allah ima dijete, hvaljen neka je On! kad nešto odluči, On za to rekne samo: “Budi!” – i ono bude. 36. Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato se klanjajte samo Njemu! To je pravi put.

2. Sahibu Džurejdž; Džurejdž je bio pobožnjak koji je stanovao u sinagogi, jedne prilike dođe mu majka dok je klanjao i ona ga zovnu Džurejdže! Džurejdž reče; Gospodaru majka ili namaz, ipak nastavi sa namazom i nije prekidao, tako njegova majka ode.
Kad je osvanuo drugi dan ponovo majka dođe i zateče sina kako klanja ona ga ponovo zovnu Džurejdže! A on opet reče Gospodaru namaz ili majka a zatim ponovo nastavi sa namazom, a majka opet ode.
Kad je osvano i treći dan ona ponovo dođi zateče sina kako klanja ona ga ponovo zovnu Džurejdže! A on opet reče Gospodaru namaz ili majka, i ponovo nastavi da klanja, a ona reče Gospodaru poživi ga dok ne vidi iskušenja.
Tako su Benu Israil (israelćani) spominjali Džurejdža kako je on pobožan i kako stalno ibadet čini i klanja, to je čula jedna žena koja je bila poznata kao prostituka i ona ima reče hoćete li da ga zavedem! Ona ode do Džurejdžove sinagoge, ponudi mu se a on i ne obrati pažnju na nju.
Otišla je kod jednog čobana koji je čuvao ovce, a koji je krenuo prema sinagogi, ona se ponudi čobanu i zavede ga, te počini čoban blud (zinaluk) i tako ona osta trudna. Kad je rodila djete oni upitaše odakle ti to djete? Ona reče da je od Džurejdža i da je to njegovo djete.
Oni odoše do njegove sinagoge i nepitajući jesili to počino počeše rušiti sinagogu, njega izbaciše i počeše ga udarati. On ih upita šta se to dogodilo i zašto to rade? Oni rekoše počinio si blud i ona je rodila sina.
Pobožnjak reče a gdje je to djete? Džurejdž ubode djete prstom u stomak i upita ga; o dječače ko ti je otac; djete reče moj otac je pastir. Tad se oni okupiše oko Džurejdža i počeše ga ljubiti i grliti, a zatim rekoše sagradit ćemo ti sinagogu od zlata, Džurejdž reče ne, nego je vratite onakvu kakva je i bila tj; od ilovače, te su tako i postupili.

3. Djete kojeg je majka dojila; prolazio je je jedan ugledan i bogat čovjek na konju, a majka reče; Gospodaru učini moje djete poput njega. A dječak prestade da doji okrenu se i pogleda u čovjeka i reče, Gospodaru nemoj me učiniti poput njega, zatim nastavi da doji.
Zatim je prolazila grupa ljudi koji su tjerali jednu robinju, udarali su je i govorili počinila si blud i ukrala si, a ona je govorili; Dovoljan mi je Allah i na Njega se ja oslanjam. Majka je to vidjela i rekal; Gospdara spasi moje djete od ovakvih, a djete napusti da doji, pogleda u djevojku i reče; Gospodaru učini me od ovakvih.

Zatim reče majka; prolazi je lijep i ugledan čovjek pa sam rekla Gospodaru učini moje djete poput njega, ti si rekao Gospodaru spasime od ovakvih. Pa je naišla ova djevoka koju su tukli i govorili učinila si blud i ukrala si pa sam zamilila Allaha da te spasi od takvih a ti si rekao Allahu učinime od ovakvih.
Taj čovjek je bio zločest i oholio se, pa sam rekao; Gospodaru spasime od odvakvih ljudi, a ta djevojka za koju su govorili tj; potvorili da je počinila blud i da je ukrala a nije to uradila, ja sam rekao; Gospodaru učini me poput nje.
Svako od spomenutih kazivanja nosi sa sobom pouke i poruke. Allah dž,š, navodi primjere i stvara mu’džize (nadnaravna dešavanja) iz milosti prema svojim stvorenjima. On Uzvišeni sve stvara pa tako i zna sve naše nedostatke, slabosti i nemarnost, koje nam sprečavaju da razumijemo Božansku poruku.

Iz tog razloga moraju se desiti velike stvari, nešto što će ih šokirati, da vrati njihov razum, da probudi u njima misao i razumjevanje, a to je iznaneđenje taj šok je upravo mu’džiza (nadnaravnosr) nešto neobično i nezamisivo a to je da progovori novo-rođena beba u bešici.

I pored toga što je beba koja priča, on ipak iskazuje svoje čisto vjerovanje, jer se svako djete rađa u islamu, pa ga njegovi roditelji odgoje kao kršćanina ili židova ili vatro poklonika. Dakle djete govori po prirodi (Islamu) kaje nije iskvareno ni u kom pogledu, beba priča o tome;
Kaže Uzvišeni u suri Merjem; “Kako da govorimo djetetu u bešici?” – rekoše. 30. “Ja sam Allahov rob” – ono reče -, “meni će On Knjigu dati i vjerovjesnikom me učiniti. 31. i učinit će me, gdje god budem, blagoslovljenim, i naredit će mi da dok sam živ molitvu obavljam i milostinju udjeljujem, 32. i da majci svojoj budem dobar, a neće mi dopustiti da budem drzak i nepristojan. 33. I neka je mir nada mnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kada budem iz mrtvih ustajao!’

Prvo što je iskazao (isa’a a,s) je osnova vjere a to je iman (vjerovanje) u jednoću stvoritelja koji nema druga i koji nema djete niti ženu. Kaže Uzvišeni u suri Isra’a 111; i reci: “Hvaljen Allah koji Sebi nije uzeo djeteta i koji u vlasti nema ortaka, i kome ne treba zaštitnik zbog nemoći – i hvaleći Ga veličaj!.
Zatim je govorio o ibadetu tj; robovanju samo Allahu dž,š, o osnovama ibadeta kao; namaz, zekat, bontom i etika, poslušnost prema roditeljima, ostavljanje oholosti, napuštanje djela nesretnika koji uznemiravaju ostali narod bezpravno.

A što se tiče Džurejdža pobožnaka, on je klanjao nafilu namaz, pa kad ga je majka dozivala tri puta on se nije odazvao majčinom pozivu, jer je dao prednos namazu nad majkom. Sve dok majka nije uputila dovu protiv njega i tako je i biloo, pao je u veliko iskušenje. Ovo nam govori da ako imamo šerijatski propis koji je ”vadžib” (obavezan) kao poslušnost roditeljima i mustehabb (pohvalnu radnju) kao klanjanje nafile namaza, u ovom slučaju dajemo prednost vadžibu nad mustehabbom, što znači; da ćemo se odazvati roditeljskom pozivu a napustit ćemo nafilu namaz, (koju možemo nekad kasnije obaviti).

Namaz džurejdža je bio nafila namaz koji je mustehabb (pohvalana radnja) dok je majčin poziv vadžib (obaveza). Džurejdž je odabrao i dao prednost namazu pa je zbog toga dobio majčin ukor, ona je uputila dovu Allahu protiv svog sina koji joj se nije htio da odazove, tako je Džurejdža pogodilo ono što ga je pogodilo.
A da je namaz bio jedan od farza (strogo obaveznih) tu čovjek ima pravo da uradi šta hoće, ili da se odazove ili da nastavi sa klanjanjem, a kad završi da obavi sve majčine potrebe pa se ponovo vrati da klanja ako hoće.

A ako je u pitanju farz namaz koji obavlja u zadnjem namaskom vremenu, i ako bi se tada odazvao majčinom pozivu tada bi prošlo namasko vrijeme, morao bi to naklanjati, no međutim ako se čovjek ne bi odazavao majčinom pozivu dok ne završi taj farz namaz, bilo bi opravdano da prvo završi namaz pa tek onda da obavi i majčine ili roditeljske potrebe. I majka u ovom slučaju nema pravo da se ljuti na sina ili djete, jer Allahov hakk ili pravo je preče nego bilo čije.
Ovo nam još ukazuje da i majka treba da ima sabura ili strpljenja, jer ako uputi dovu protiv svog djeteta, može da povredi i naškodi svome djetu. Jer kod je majka zamolila protiv Džurejdža, njega je snašlo teško stanje i situacija, tukli su ga, potvarali da je počino zinaluk i blud, srušili su mu sinagogu kojoj je klanjao, a to je gledala njegova majka, kojoj nije bilo lahko gledati da joj tuku sina i da ga potvaraju i ponižavaju na taj način.
A da je Džurejdžova majka osaburila bilo bi bolje i za nju i za njenog sina. Džurejdž je bio u velikom iskušenju, allah dž,š, ga je postai na tako veliko iskušanje da bi ga ispitao da li je zaista iskren u onome što radi, kad je sve torture preživio, Allah dž,š, mu je dao moć, mu’džizu da preispita novo-rođeno djete i da kaže ko mu je pravi otac, kako bi ljudi vidjeli da on (Džurejdž) ne laže i da je on zaista iskren.

Tako nas Allah dž,š, uči da budemo saburli da budemo strpljivi, i da ne žurimo sa dovom kako bi izbjegli ono što ne bi željeli da nas i našu djecu pogodi. Molim Allah dž,š, da nam bude ovo od koristi i da molmo za svoju djecu samo hajr i da ih i nas sačuva od svakog zla i belaju amin.

Esselamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu

Dr; Lutfullahi bin Mula Abdul Azim Hodža
Prevod i obrada teksta;
Imam Sedin Agić