Posted by admin1

VRIJEDNOST DONOŠENJA SALAVATA NA MUHAMMEDA, a.s., I NJEGOVE VRLINE

Uzvišeni Allah kaže: Allah i meleki Njegovi blagosiljaju Vjerovjesnika, o vjernici, blagosiljajte ga i vi, i pozdrav mu šaljite. (El-Ahzab, 56)

Muhammed, a.s., kako se navodi, jednog je dana došao a na licu mu se ocrtavala radost i razdraganost. Rekao je: «Došao mi je Džibrili-emin i rekao: ‘Allahov poslaniče, nije li ti drago da onaj iz tvog ummeta koji na tebe donese jedan salavat meleki na njega donesu deset’!?

Muhammed, a.s., je rekao: «Ko na mene donese salavat, meleki na njega donesu deset, (i tako) sve dok salavate donosi na mene. Pa neka izabere da li će ih donositi malo ili mnogo».

Allahov poslanik je, u pogledu slavata, rekao:
– meni najbliži ljudi na budućem svijetu će biti oni koji na mene donesu najviše salavata;
– da čovjek bude škrtac dovoljno je da se u njegovom prisustvu spomene moje ime a da na mene ne donese salavat;
– što više petkom donosite salavate na mene;
– ko, iz mog ummeta, donese salavat na mene bit će mu upisano deset dobrih djela (el-haseneh) i izbrisano deset loših (es-sejji’eh);
– ko poslije proučenog ezana izgovori: „Bože, Gospodaru ovog savršenog poziva i namaza koji se uspostavlja, učini salavat na Muhammeda

Tvoga roba i poslanika; podari mu vesilet, fadilet i šefa’at na Dan kad se budu polagali računi“ – imat će moje zauzimanje (šefa’at);
– ko, u knjizi, donese salavat na mene (moje ime kad ga pročita), meleki ne prestaju činiti istigfar za njega/moliti za njegov oprost, sve dok je moje ime u toj knjizi;
– na Zemlji postoje meleki zvani «sejjahun» koji mi prenose salavate od strane mog ummeta;
– kad mi neko uputi selam Uzvišeni Allah mi povrati dušu da uzvratim na isti.

Neko je rekao: «Allahov Poslaniče, kako ćemo donositi salavat na tebe, na što je rekao:
‘Bože! učini salavat na Muhammeda Svoga roba, na njegovu porodicu, na njegove žene, na njegovo potomstvo, kao što si učinio salavat na Ibrahima i porodicu Ibrahimovu; učini blagoslov na Muhammeda, njegovu porodicu, njegove žene, njegovo potomstvo kao što si blagoslovljenim učinio Ibrahima i porodicu Ibrahimovu’.

Navodi se kako je neko slušao Omera b. el-Hattaba,r.a., kako, nakon smrti Alalhova Poslanika, kroz plač, govori:

Allahov poslaniče!

– Postojao je panj s kojeg si se obraćao ljudima na hutbi, a onda, kad su se ljudi umnožili napravljen ti je minber da bi te bolje čuli, te je panj zacvilio zbog toga što si ga ostavio te si ti stavio ruku na njega i on je prestao cviliti. Tvoj ummet ima više razloga da plače za tobom zbog tvog rastanka sa njim;

Allahov poslaniče!

– Ljudima je poznato da je tvoj ugled kod Njeg takav da je učinio pokornost tebi pokornost Njemu. Uzvišeni Allah kaže: «Ko se pokorava Poslaniku pokorava se Allahu»… (En-Nisa, 80);
Allahov poslaniče!
– Poznato je da je tvoj ugled kod njega takav da te je prvo spomenuo oprostom (el-afv) pa tek onda grijehom (ez-zenb). Uzvišeni kaže: «A tebi nek’ Allah oprosti što si dozvolio da kod kuće ostanu oni…» (Et-Tevba, 43);

Allahov poslaniče!

– Poznato je da je tvoj ugled kod Njega takav da te je poslao kao posljednjeg poslanika a da te je spomenuo među prvim. Uzvišeni Allah kaže: «I kad smo od vjerovjesnika zavjet njihov uzeli, i od tebe, i od Nuha, i od Ibrahima…» (El-Ahzab, 7)
Allahov poslaniče!
– Poznato je da je tvoj ugled kod njega takav da će prebivaoci Džehennema žaliti što ti se nisu pokorili dok budu paćeni u njegovim ponorima, govoreći: «O kamo sreće da smo se pokoravali Allahu i da smo se pokoravali Poslaniku» (El-Ahzab, 66);
Allahov poslaniče!
– Ako je Allah dao da Musau sinu Imranovu iz kamena poteče voda, to nije čudnovatije od tvojih prstiju između kojih je zašikljala voda;
Allahov poslaniče!

– Ako je Allah dao Sulejmanu sinu Davudovu vjetar koji je «ujutro puhao rastojanje od mjesec dana, a uvečer rastojanje od mjesec dana…» ((Es-Sebe’ 12), to nije čudnovatije od Buraka na kojem si ti, u toku jedne noći, dopro do Sedmog neba, a onda si, sabah te noći, klanjao u Meki;
Allahov poslaniče!
– Ako je Allah dao Isau da oživljava mrtve to nije čudnovatije od zatrovane ovce koja ti je progovorila dok si je žvakao kao pečen zalogaj u ustima: «Nemoj me progutati, ja sam zatrovana»;

Allahov poslaniče!

– Nuh je činio dovu protiv svoga naroda: «A Nuh reče: ‘Gospodaru moj! Na Zemlji nemoj ostaviti ni jednog nevjernika!» (Nuh, 26). Da si ti činio dovu protiv nas mi bismo propali. Gaženo ti je po vratu, krv iz obraza tekla, zubi ti razbijani a ništa sem dobra nisi želio da moliš. Ti bi govorio: «Bože oprosti mom narodu! Oni ne znaju»;
Allahov poslaniče!
– Više si imao sljedbenika u svojim kratkim godinama i nedugom životu od Nuha u njegovim dugim godinama i dugovječnom životu. U tebe je povjerovao veliki broj, a u njega mali;

Allahov poslaniče!

– Da si tražio da se s tobom druži neko ko je ravan tebi, mi se ne bismo družili s tobom; da si se ženio s osobom koja je tebe dostojna ne bi se ženio od nas; da si oslonac tražio u nekom ko je tebi dorastao, mi ti ne bismo bili oslonac, – a, bogami si se s nama i družio, i od nas se ženio i na nas se oslanjao; oblačio si vunenu odjeću, jahao magarca, stavljao ljude iza sebe (da jašu), nudio hranu drugima, iz skromnosti i poniznosti.

Neki čovjek je pripovjedao: «Jedne prilike sam zabilježio hadis donoseći pri tome salavat na Allahova poslanika a nisam mu ga uputio (nisam izgovorio u okviru tok salavata: ve sellim, prim. prev.). Onda mi je, te noći, Muhammed, a.s., izišao na san u kome mi je rekao: «Zašto nisi upotpunio salavat na svoju knjigu. Od tada nisam ništo zapisao a da nisam donio salavat na njega i njemu ga uputio».

Od Hasana Basrija se navodi da je rekao: «Vidio sam Allahova poslanika u snu te sam mu rekao: ‘Čime je nagrađen Šafija kod tebe zbog onog što je naveo u svojoj «Risali»:
‘Neka je salavat na Muhammeda kad god ga se sjete oni budni, i zaborave oni zaboravni?’ – ‘Time da neće polagati račun» – uzvratio je.

(Ihjau ulumid-din, tom I, izdanje «Darul-ma’rife, Bejrut)